Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim
U K A Z
O PROGLAŠENJU CARINSKOG ZAKONA
Proglašava se Carinski zakon, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Dvanaestog vanrednog zasedanja narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, 18. jula 2003. godine.
PR broj 54
U Beogradu, 18. jula 2003. godine
V.d. predsednika Republike,
Nataša Mićić, s. r.
C A R I N S K I Z A K O N
D E O P R V I
OSNOVNE ODREDBE
GLAVA I
PRIMENA I DEFINICIJE POJMOVA
Član 1.
(1) Ovim zakonom uređuju se carinsko područje, carinski pogranični pojas, carinski prelaz, carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrednost, carinski postupak koji se primenjuje na uvoz robe u Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Srbija), izvoz robe iz Srbije i tranzit robe preko njene teritorije, prava i obaveze lica koja učestvuju u carinskom postupku, kao i prava i obaveze carinskog organa u carinskom postupku.
(2) Ovim zakonom utvrđuje se nadležnost Uprave carina i drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona, kao i drugih zakona čije je sprovođenje povereno Upravi carina, odnosno drugim organima.
(3) Ovim zakonom uređuje se i organizacija, obavljanje poslova i upravljanje Upravom carina, ovlašćenja lica zaposlenih u Upravi carina, ovlašćenja i odgovornosti u prikupljanju, evidentiranju, obradi i zaštiti podataka u vezi sa poslovima Uprave carina, kao i postupak prijema radnika, raspoređivanja, napredovanja u službi, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Upravi carina.
(4) Ovaj zakon primenjuje se na celom carinskom području Srbije.
Član 2.
Carinski postupci propisani ovim zakonom sprovode se u skladu sa principima slobodne trgovine, uz obezbeđenje efikasne carinske kontrole i uvažavanje principa procene rizika i njegovim upravljanjem.
Član 3.
(1) Carinski organi primenjuju informacione tehnologije kada je to isplativo i efikasno za Upravu carina, kao i za privredu uopšte. Direktor uprave carina (u daljem tekstu: direktor) određuje uslove pod kojim privredni subjekti mogu da se obraćaju Upravi carina elektronskim putem.
(2) Pri uvođenju informacione tehnologije carinski organi primenjivaće međunarodno prihvaćene standarde.
(3) Informaciona tehnologija podrazumeva i:
1) metode elektronske trgovine kao alternativu metodama zasnovanim na dokumentaciji;
2) elektronske metode za utvrđivanje ispravnosti, kao i metode zasnovane na dokumentaciji;
3) pravo carinskih organa da zadrže informaciju za sopstvenu upotrebu, i da razmene takvu informaciju sa drugim carinskim upravama i svim drugim pravno zainteresovanim stranama uz upotrebu metoda elektronske trgovine.
Član 4.
Zakoni, drugi propisi, odluke i mere u vezi sa carinom, osim u službenom glasilu, mogu se objavljivati i u drugim sredstvima informisanja, uključujući i elektronska sredstva.
1. DEFINICIJE
Član 5.
(1) Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) lice je fizičko ili pravno lice ili drugo lice predviđeno važećim propisima, koje ima prebivalište, odnosno sedište u Srbiji;
2) lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Srbiji je:
- fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji Srbije;
- pravno lice koje ima sedište, registrovano predstavništvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije;
3) carinski organ je nadležna organizaciona jedinica ili ovlašćeni službenik Uprave carina;
4) carinarnica je organizacioni, odnosno područni organ u strukturi Uprave carina gde se u celini ili delimično mogu sprovesti sve ili pojedine carinske radnje utvrđene carinskim propisima;
5) carinski status je status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane;
6) domaća roba je:
- roba u celini dobijena ili proizvedena u carinskom području u skladu sa članom 37. ovog zakona;
- roba uvezena iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet;
- roba dobijena ili proizvedena u carinskom području, ako je dobijena ili proizvedena od robe uvezene iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet ili koja je u celini dobijena ili proizvedena u carinskom području, a koja sadrži robu uvezenu iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet;
7) strana roba je roba koja nije definisana kao domaća roba, kao i domaća roba koja je izneta iz carinskog područja, osim u slučaju primene odredaba čl. 124. i 125. ovog zakona;
8) mere komercijalne politike su mere koje propisuju državni organi, koje nisu utvrđene Carinskom tarifom i koje utiču na izvoz i uvoz robe, uključujući zaštitne mere, kvantitativna ograničenja i zabrane;
9) carinski dug je obaveza lica da plati iznos carine i drugih uvoznih dažbina za određenu robu u skladu sa propisima;
10) uvozne dažbine su carina i druge dažbine koje se plaćaju pri uvozu robe;
11) carinski nadzor je skup opštih mera i radnji Uprave carina u cilju sprovođenja carinskih i drugih propisa u odnosu na robu koja podleže carinskom nadzoru, uključujući mere za obezbeđenje istovetnosti robe od prispeća na carinsko područje do okončanja carinskog postupka (praćenje i čuvanje carinske robe, uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka), stavljanje carinskih obeležja i overu propisanih dokumenata;
12) carinska kontrola je preduzimanje pojedinih radnji od strane Uprave carina, kao što su: pregled robe, uzimanje uzoraka, kontrola postojanja i autentičnosti dokumentacije, pregled knjigovodstvenih i drugih dokumenata, pregled prevoznih sredstava, pregled prtljaga i druge robe koju jedno lice nosi sa sobom ili na sebi i sprovođenje službenih provera i sličnih radnji u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa;
13) carinski dozvoljeno postupanje sa robom i upotreba je stavljanje robe u carinski postupak, unošenje robe u slobodnu zonu, ponovni izvoz robe iz carinskog područja, uništenje i ustupanje robe u korist države;
14) puštanje robe je odluka carinskog organa kojom se odobrava korišćenje robe u svrhe navedene u carinskom postupku sprovedenom nad robom;
15) carinski postupak je postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladištenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskom kontrolom, postupak privremenog uvoza, postupak pasivnog oplemenjivanja i postupak izvoza, gde učesnici u postupku stiču prava i obaveze vezane za robu;
16) carinski agent je fizičko lice zaposleno u pravnom licu registrovanom za obavljanje delatnosti međunarodne špedicije, ovlašćeno od strane Uprave carina za sprovođenje radnji u carinskom postupku ili u vezi sa tim postupkom;
17) deklarisanje je radnja kojom lice od carinskog organa zahteva, u propisanoj formi i na propisani način, sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka nad robom;
18) podnosilac deklaracije-deklarant je lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija;
19) nosilac odobrenja je lice koje je dobilo određeno odobrenje u carinskom postupku;
20) krijumčarenje je kretanje robe preko carinske linije na skriven način i uz izbegavanje mera carinskog nadzora, pri čemu se izbegava, delimično ili u celini, plaćanje uvoznih dažbina, primena zabrana, odnosno ograničenja ili se pribavljaju pogodnosti protivno odredbama ovog zakona ili drugih zakona koje primenjuju carinski organi;
21) skrivena roba je roba koja nije prijavljena carinskom organu koja se prenosi ili prevozi tako da sprečava ili otežava prepoznavanje ili otkrivanje prilikom uobičajenog pregleda carinskog organa;
22) prevozno sredstvo je sredstvo koje se koristi za prevoz, odnosno prenos lica ili robe kopnom, vodom ili vazduhom;
23) linijski rukovodilac je rukovodilac koji je u direktnoj liniji nadgledanja i upravljanja nad pojedincem u hijerarhijskoj strukturi organa;
24) ovlašćeni carinski službenik je lice zaposleno u Upravi carina koje obavlja poslove u skladu sa odredbama ovog i drugih zakona, kao i u skladu sa ovlašćenjima prenetim od direktora.
(2) Pojedini pojmovi upotrebljeni u čl. 139. do 152. ovog zakona imaju sledeća značenja:
1) dobijeni proizvodi su svi proizvodi koji se dobijaju kao rezultat oplemenjivanja;
2) ekvivalentna roba je domaća roba koja se koristi umesto uvozne robe u procesu oplemenjivanja;
3) normativ je količina ili procenat proizvoda koji se dobijaju oplemenjivanjem određene količine uvezene robe.
(3) Pojedini pojmovi upotrebljeni u čl. 167. do 181. ovog zakona imaju sledeća značenja:
1) privremeni izvoz robe je stavljanje robe u postupak pasivnog oplemenjivanja;
2) proces oplemenjivanja je proces iz člana 139. stav 2. ovog zakona;
3) dobijeni proizvodi su proizvodi nastali kao rezultat procesa oplemenjivanja;
4) normativ je količina ili procenat dobijenih proizvoda nastalih oplemenjivanjem određene količine privremeno izvezene robe.
2. CARINSKO PODRUČJE
Član 6.
(1) Carinsko područje Srbije (u daljem tekstu: carinsko područje) obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdušni prostor iznad Srbije.
(2) Carinsko područje je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije.
3. CARINSKI POGRANIČNI POJAS
Član 7.
(1) Carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja u širini 15 km od carinske linije Srbije.
(2) Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kad carinska linija prelazi graničnom rekom.
(3) Carinski pogranični pojas na graničnom jezeru obuhvata deo carinskog područja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera.
(4) Kad carinski pogranični pojas obuhvata deo naselja, smatra se da je celo naselje u okviru tog pojasa.
(5) Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) utvrđuje liniju carinskog pograničnog pojasa, posebna prava i obaveze lica koja žive u carinskom pograničnom pojasu.
(6) Ovlašćeni carinski službenik može da proveri identitet lica koje se kreće u carinskom pograničnom pojasu, kao i da zahteva od takvog lica da dokaže da je roba koju nosi ili prevozi nabavljena u carinskom području, da je uvezena, ili da sa robom postupa u skladu sa propisima.
(7) Ako se ne obezbede dokazi iz stava 6. ovog člana, nad robom se sprovodi postupak u skladu sa odredbama ovog zakona.
4. CARINSKI PRELAZ
Član 8.
(1) Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu.
(2) Carinski prelaz može biti međunarodni i pogranični.
(3) Vlada utvrđuje carinske prelaze i njihovu kategorizaciju.
(4) Projektovanje, izgradnja, odnosno rekonstrukcija graničnog prelaza za deo koji je određen za sprovođenje carinskog nadzora i carinskog postupka, vrše se na osnovu saglasnosti direktora.
Član 9.
(1) Preko pograničnih carinskih prelaza mogu prelaziti i prenositi carinsku robu lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora.
(2) Preko pograničnih carinskih prelaza dvovlasnici mogu prenositi stvari potrebne za obrađivanje njihovih imanja, kao i druge stvari koje mogu prenositi na osnovu međunarodnog ugovora.
(3) Lekari, veterinari i drugo medicinsko osoblje koji imaju boravište u carinskom pograničnom pojasu u slučaju hitne potrebe mogu prenositi instrumente i lekove potrebne za obavljanje svoje delatnosti preko pograničnih carinskih prelaza.
(4) Vatrogasci, odnosno druga lica koja učestvuju u spasavanju ljudi i imovine mogu prenositi potrebnu opremu i ostala tehnička sredstva preko svih carinskih prelaza.
Član 10.
Direktor određuje vreme u kome roba može biti uneta ili izneta iz carinskog područja.
Član 11.
Roba koja podleže graničnim inspekcijskim kontrolama (sanitarna, fito-sanitarna, veterinarska i dr.) prevozi se, odnosno prenosi preko carinskih prelaza koji su određeni propisima koji uređuju vršenje tih kontrola.
5. CARINSKA ROBA
Član 12.
(1) Carinska roba je roba koja se uvozi, odnosno unosi ili prima u carinsko područje, koja se iz tog područja izvozi, odnosno iznosi ili šalje ili je preko tog područja u tranzitu, odnosno pronosi se preko carinskog područja.
(2) Carinskom robom, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se i:
1) žive životinje koje se uvoze, izvoze ili su u tranzitu;
2) električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima, cevovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili su u tranzitu;
3) prevozna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije, ili koja su namenjena za prevoz robe i putnika preko carinske linije;
4) brodovi i avioni koji se nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije;
5) stvari koje su na carinsko područje dospele na drugi način;
6) domaća roba u tranzitu iz jednog mesta u drugo mesto u carinskom području preko stranog carinskog područja.
(3) Carinskom robom, u smislu stava 1. ovog člana, ne smatraju se:
1) javne isprave;
2) poštanske pošiljke koje ne sadrže carinsku robu;
3) trgovačka korespondencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija;
4) čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac.
6. OBAVEŠTAVANJE O CARINSKOJ ROBI
Član 13.
(1) Državni organi (sudovi, inspekcijski organi, organi unutrašnjih poslova i dr.) dužni su da najbližem carinskom organu prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su od strane tih organa privremeno zadržana ili konačno oduzeta, a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak u skladu sa odredbama ovog zakona.
(2) Roba i prevozna sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu se predati drugom licu pre nego što se plate uvozne dažbine. Državni organi iz stava 1. ovog člana dužni su da uplate uvozne dažbine pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili.
(3) Uvozne dažbine plaćaju se po podmirivanju troškova nastalih u vezi sa robom iz stava 2. ovog člana (troškovi čuvanja, prodaje i sl.).
7. CARINSKI NADZOR I KONTROLA
Član 14.
Carinski organi mogu, u skladu sa propisima, preduzimati i sprovoditi mere carinskog nadzora i kontrole koje smatraju neophodnim za primenu carinskih i drugih propisa.
Član 15.
(1) Carinski nadzor i kontrola obuhvataju mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom.
(2) Zabranjeno je skrivanje ili lažno prikazivanje carinske robe radi izbegavanja carinskog nadzora i kontrole.
Član 16.
(1) Carinskom nadzoru odnosno kontroli podležu roba, putnici i članovi posade koji se iskrcavaju, odnosno ukrcavaju na brodove i vazduhoplove iz stava 2. tač. 1, 3. i 4. ovog člana, kao i saobraćaj između brodova i obale.
(2) Carinskom nadzoru i kontroli ne podležu:
1) domaći i strani vojni brodovi;
2) brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor;
3) brodovi i vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova;
4) domaći i strani vojni vazduhoplovi.
(3) Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da carinsku robu prijave carinskom organu radi sprovođenja carinskog postupka.
Član 17.
(1) Pored mera utvrđenih ovim zakonom Vlada može propisati i posebne mere carinskog nadzora i kontrole.
(2) Propisom iz stava 1. ovog člana mogu se utvrditi i posebni uslovi za tranzit određene akcizne robe, uključujući i:
1) granične prelaze preko kojih se obavlja tranzit;
2) vreme u kome se mora obaviti tranzit;
3) putni pravac kojim se može vršiti tranzit;
4) obavezu opremanja prevoznih sredstava elektronskim ili drugim uređajima koji obezbeđuju praćenje dok su u tranzitu;
5) obavezu posebne registracije za tranzit takve robe.
(3) Direktor propisuje vrstu i tip carinskih obeležja i način njihove upotrebe.
(4) Carinska obeležja iz stava 3. ovog člana moraju ostati istovetna kao u momentu stavljanja, dok ih nadležni carinski organ ne skine, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
8. OBAVEZA PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA
Član 18.
(1) Roba koja se uvozi podleže plaćanju uvoznih dažbina, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) Plaćanju uvoznih dažbina ne podleže:
1) roba u tranzitu preko carinskog područja;
2) izvezena domaća roba koja se u zemlju vraća neprodata ili se vraća zato što ne odgovara obavezama koje proizlaze iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kog je bila izvezena;
3) roba koju su domaći državljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje koja se vraća iz inostranstva;
4) dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima;
5) štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke, kao i dokumentacija koju lica primaju na osnovu međunarodnih ugovora;
6) televizijske, filmske ili na drugi način snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja;
7) potrošni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma, konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u Srbiji;
8) poljoprivredni proizvodi koji ostaju u Srbiji kao rezultat umnožavanja u procesu proizvodnje semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala.
Član 19.
(1) Iznos uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja tih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe:
1) za robu koja se uvozi - na dan prihvatanja deklaracije;
2) za robu koju putnici sobom nose - na dan carinjenja;
3) za avione i brodove kupljene u inostranstvu ako se privredno iskorišćavaju pre prelaska carinske linije na dan dobijanja privremenog plovidbenog lista;
4) za robu smeštenu u konsignacionom skladištu - na dan kad je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta;
5) za robu koja je bila privremeno uvezena u carinsko područje - na dan prihvatanja deklaracije za konačno carinjenje, odnosno na dan donošenja odluke o obračunu i naplati;
6) za robu i prevozna sredstva iz člana 13. ovog zakona - na dan izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno na dan donošenja odluke o dozvoli izvršenja;
7) za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište - na dan prihvatanja deklaracije;
8) za tranzitnu robu koja je na carinskom području zadržana radi uvoza - na dan prihvatanja deklaracije za carinjenje te robe, a ako deklaracija nije podnesena - na dan donošenja odluke o naplati uvoznih dažbina;
9) za robu koja se carini po službenoj dužnosti - na dan donošenja odluke o naplati uvoznih dažbina.
(2) Iznos uvoznih dažbina za robu proizvedenu ili oplemenjenu u slobodnoj zoni koja se stavlja u promet na domaćem tržištu utvrđuje se po propisima koji važe na dan prihvatanja deklaracije.
(3) Ako je osnov za nastanak obaveze plaćanja uvoznih dažbina različit od osnova iz st. 1. i 2. ovog člana, iznos uvoznih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe u vreme kada je najranije bilo moguće utvrditi postojanje obaveze plaćanja uvoznih dažbina.
Član 20.
Ako roba koja se uvozi bude uništena dok se nalazi pod carinskim nadzorom, prestaje obaveza plaćanja uvoznih dažbina.
GLAVA II
PRIMENA MEĐUNARODNIH UGOVORA I VOĐENJE UPRAVNOG POSTUPKA
1. PRIMENA MEĐUNARODNIH UGOVORA
Član 21.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na plaćanje uvoznih dažbina za robu koja se uvozi, kao i na sprovođenje carinskog postupka, ako je to drukčije uređeno međunarodnim ugovorom.
2. VOĐENJE UPRAVNOG POSTUPKA
Član 22.
Na postupak pred carinskim organima primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.
Član 23.
(1) Lice koje od carinskog organa zahteva donošenje određene odluke, mora izneti sve činjenice i okolnosti i podneti isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke.
(2) Odluka se donosi bez odlaganja, a najkasnije u roku predviđenom odrebama zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
(3) Ako carinski organ u carinskom postupku u celini prihvati zahtev, može odluku po zahtevu dati u vidu zabeleške na samom zahtevu. Na zahtev podnosioca, carinski organ će izdati odluku u pisanoj formi.
Član 24.
(1) Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinski organ može se uložiti žalba Komisiji za žalbe Uprave carina. Žalba ne zadržava izvršenje odluke.
(2) Komisija iz stava 1. ovog člana ima pet članova iz reda službenika Uprave carina, koje na predlog direktora imenuje funkcioner koji rukovodi organom državne uprave nadležnim za poslove finansija i ekonomije (u daljem tekstu: ministar). Komisija donosi poslovnik o svom radu.
Član 25.
Protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom postupku može se, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
3. PRAVO ZASTUPANJA
Član 26.
(1) Lice o čijim pravima i obavezama se odlučuje može odrediti zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ. Zastupnik mora imati sedište, odnosno boravište u Srbiji.
(2) Zastupanje može biti:
1) neposredno, ako zastupnik istupa u ime i za račun drugog lica, ili
2) posredno, ako zastupnik istupa u svoje ime, a za račun drugog lica.
(3) Posredni zastupnik je pravno lice registrovano za poslove međunarodne špedicije i upisano u poseban registar zastupnika kod Uprave carina. Posredni zastupnik je dužan da vodi evidenciju o svim radnjama koje preduzima kao posredni zastupnik pred carinskim organima, a na način koji odredi Uprava carina.
(4) Licu zaposlenom kod posrednog zastupnika, Uprava carina će izdati dozvolu da radi kao carinski agent ako:
1) položi ispit posle obuke koju organizuje i čiji program utvrđuje Uprava carina, osim lica koje je položilo stručni ispit carinske struke, kao i lica zaposlenog kod posrednog zastupnika na poslovimacarinjenja robe najmanje 10 godina, osim lica koje je položilo stručni ispit carinske struke, kao i lica zaposlenog kod posrednog zastupnika na poslovima carinjenja robe najmanje 10 godina; i
2) nije zaposlen u Upravi carina ili nije član uže porodice lica zaposlenog u Upravi carina; i
3) nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa, ili za druga dela ili prekršaje nespojive sa položajem carinskog agenta.
(5) Carinski agent može poveriti drugom licu zaposlenom kod posrednog zastupnika izvršenje pojedinih radnji u carinskom postupku. Carinski agent je odgovoran za radnje tog lica.
(6) Uprava carina vodi registar carinskih agenata. Carinskim agentima upisanim u registar dodeljuje se poseban identifikacioni broj, identifikaciona kartica i lični pečat. Oblik i sadržinu identifikacionog broja, identifikacione kartice i ličnog pečata propisuje direktor Uprave carina.
(7) Troškove polaganja ispita i izdavanja identifikacionog broja, identifikacione kartice i ličnog pečata snosi carinski agent.
(8) Uprava carina može privremeno, najduže šest meseci, oduzeti dozvolu carinskom agentu ako ne plati carinski dug ili ako ne postupa u skladu sa obavezama utvrđenim odredbama ovog zakona.
(9) Uprava carina može trajno oduzeti dozvolu carinskom agentu ako posle izdavanja dozvole nastupe okolnosti iz stava 4. tač. 2. i 3. ovog člana. Ponovni zahtev za izdavanje dozvole ne može se podneti pre isteka roka od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju dozvole.
(10) Zastupnik se mora izjasniti o tome koga zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora podneti i verodostojnu ispravu sa ovlašćenjem za zastupanje.
(11) Smatraće se da istupa u svoje ime i za svoj račun lice koje se ne izjasni da istupa u ime ili za račun drugog lica ili se izjasni da istupa u ime i za račun drugog lica ali ne može o tome podneti verodostojnu ispravu.
Tekst pre izmene
4. OPŠTA OBAVEŠTENJA O PRIMENI CARINSKIH PROPISA
Član 27.
Lice koje uvozi ili izvozi robu ili zainteresovano lice može, bez naknade, zahtevati od carinskog organa obaveštenje o primeni carinskih propisa.
Naknada se može zahtevati ako za carinski organ nastanu troškovi u vezi sa analizom ili veštačenjem robe na koju se zahtev za davanje obaveštenja odnosi, kao i u vezi izrade izveštaja ili vraćanja robe podnosiocu zahteva.
Carinski organ je dužan da odgovori na sva pitanja u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pod uslovom da informacije koje predstavljaju tajnu ili informacije koje se odnose na treća lica smatra poverljivim.
5. OBAVEZUJUĆA OBAVEŠTENJA
Član 28.
(1) Na osnovu pisanog zahteva podnosioca, Uprava carina izdaje:
1) obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi;
2) obavezujuće obaveštenje o poreklu robe.
(2) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana ima dejstvo odluke donete u upravnom postupku.
(3) Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe iz stava 1. ovog člana obavezuje carinski organ prema licu kome je dato u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi za robu za koju se carinski postupak sprovodi posle datuma izdavanja tog obavezujućeg obaveštenja. Obavezujuće obaveštenje o poreklu robe obavezuje carinski organ prema licu kome je dato za onu robu za koju je postupak utvrđivanja porekla robe, u skladu sa ovim zakonom, sproveden posle datuma izdavanja tog obavezujućeg obaveštenja.
(4) Lice koje se poziva na obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora dokazati:
1) u slučaju obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi - da roba koju deklariše u svim elementima odgovara robi koja je opisana u obaveštenju;
2) u slučaju obavezujućeg obaveštenja o poreklu robe - da roba i okolnosti na osnovu kojih se određuje poreklo robe u svim elementima odgovara robi i okolnostima koje su opisane u obaveštenju.
(5) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana Uprava carina će poništiti, ako se zasniva na neistinitim ili nepotpunim podacima koje je dao podnosilac zahteva.
(6) Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi prestaje da važi:
1) ako zbog izmene propisa obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa važećim propisima;
2) ako obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa odlukom nadležnog suda ili obavezujućim odlukama međunarodnih organizacija;
3) kad je obavezujuće obaveštenje poništeno ili ukinuto, o čemu mora biti obavešteno lice kome je dato.
(7) U slučajevima iz stava 6. tač. 1. i 2. ovog člana dato obaveštenje prestaje da važi na dan početka primene donetog propisa ili odluke.
(8) Obavezujuće obaveštenje o poreklu robe prestaje da važi:
1) ako zbog izmene propisa ili zaključenja međunarodnog ugovora, obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa propisima, odnosno međunarodnim ugovorom;
2) ako obavezujuće obaveštenje nije u skladu sa obavezujućim pravilima međunarodnih organizacija o poreklu robe;
3) ako je obavezujuće obaveštenje poništeno, ukinuto ili izmenjeno u skladu sa ovim zakonom, o čemu mora biti obavešteno lice kome je dato.
(9) U slučajevima iz stava 8. tač. 1. i 2. ovog člana obavezujuće obaveštenje prestaje da važi na dan stupanja na snagu, odnosno danom početka primene donetog propisa, međunarodnog ugovora ili odluke.
(10) Lice kome je dato obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana koje je prestalo da važi, može se pozivati na to obaveštenje najduže tri meseca od dana prestanka njegove važnosti, ako je pre prestanka njegovog važenja zaključilo kupoprodajni ugovor za određenu robu na osnovu tog obavezujućeg obaveštenja.
(11) Izuzetno od odredbe stava 10. ovog člana, u slučajevima iz stava 6. tač. 1. i 2. i stava 8. tač. 1. i 2. ovog člana propisom, međunarodnim ugovorom, odnosno odlukom može se odrediti duži rok za korišćenje datog obaveštenja.
(12) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana može se upotrebiti za određivanje uvoznih dažbina, odnosno za određivanje visine izvoznih nadoknada ili povraćaja.
Član 29.
(1) Vlada može propisati obavezu plaćanja posebne naknade za obaveštenja iz člana 28. ovog zakona, visinu i način plaćanja te naknade.
(2) Plaćanje naknade iz stava 1. ovog člana ne isključuje obavezu plaćanja administrativne takse.
6. OSTALE ODREDBE O VOĐENJU UPRAVNOG POSTUPKA
Član 30.
Lica koja učestvuju ili su u vezi sa spoljnotrgovinskim prometom, dužna su da na zahtev carinskog organa stave na raspolaganje sva potrebna dokumenta i podatke, bez obzira na korišćeni medij, i pruže drugu pomoć potrebnu za primenu propisa.
Član 31.
(1) Podaci koji su poverljivi ili su pribavljeni na način iz člana 30. ovog zakona, smatraju se službenom tajnom i ne smeju se od strane carinskih organa dalje saopštavati bez pisane saglasnosti lica ili ovlašćenog organa koji ih je dao.
(2) Saopštavanje poverljivih podataka dozvoljeno je u slučajevima kad je carinski organ, u skladu sa propisima, dužan ili ovlašćen da to učini.
Član 32.
(1) Radi sprovođenja carinskog nadzora ili kontrole, učesnici u spoljno-trgovinskom prometu koji raspolažu ispravama ili podacima iz člana 30. ovog zakona dužni su da ih čuvaju pet kalendarskih godina.
(2) Rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je:
1) prihvaćena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet ili prihvaćena izvozna deklaracija;
2) okončan carinski nadzor nad robom koja je na osnovu njene upotrebe (u posebne svrhe) stavljena u slobodan promet uz povoljnije uvozne dažbine;
3) okončan drugi carinski postupak za robu koja je stavljena u taj carinski postupak;
4) korisniku slobodne zone prestao taj status, za robu koja je bila smeštena u slobodnoj zoni.
Član 33.
Evidenciju o obimu, vrednosti i strukturi izvoza i uvoza robe, o carinskim dužnicima, nastanku, iznosu i plaćanju carinskog duga, kao i druge evidencije iz svoje nadležnosti vodi Uprava carina.
D E O D R U G I
UVOZNE DAŽBINE
GLAVA I
ELEMENTI ZA ODREĐIVANJE UVOZNIH DAŽBINA
1. CARINSKA TARIFA
Član 34.
(1) Na robu koja se uvozi u carinsko područje plaća se carina po stopama utvrđenim Carinskom tarifom.
(2) Carinska tarifa propisana je Zakonom o Carinskoj tarifi.
(3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, roba namenjena za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu koju fizička lica unose u putničkom prometu ili primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, osim robe koja je u skladu sa odredbama ovog zakona oslobođena obaveze plaćanja uvoznih dažbina, carini se po jedinstvenoj carinskoj stopi u visini od 10%.
(4) Vlada utvrđuje vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa iz stava 3. ovog člana.
Član 34a
(1) Ako uvoz pojedine robe dovodi do poremećaja na tržištu Vlada može povećati, odnosno smanjiti do 50% ili ukinuti stope carine za tu robu, a za robu za koju je u Carinskoj tarifi predviđena stopa carine nula može da odredi stopu carine do 5%.
(2) Važenje propisa iz stava 1. ovog člana mora biti ograničeno i navedeno u samom propisu.
2. DRUGE UVOZNE DAŽBINE
Član 35.
Na robu koja se uvozi, carinski organi naplaćuju i druge uvozne dažbine, kao i poreze i akcize u skladu sa zakonima koji uređuju ta pitanja ili propisima donetim na osnovu tih zakona.
3. POREKLO ROBE
1) Nepreferencijalno poreklo robe
Član 36.
(1) Nepreferencijalno poreklo robe propisuje se ovim zakonom radi:
1) primene Carinske tarife, osim u slučajevima predviđenim članom 21. ovog zakona;
2) primene mera komercijalne politike;
3) izdavanja uverenja o poreklu robe.
(2) Robom poreklom iz određene države, odnosno zajednice država (u daljem tekstu: država), u skladu sa ovim zakonom smatra se:
1) roba u celini proizvedena u toj državi;
2) roba koja je u dovoljnoj meri prerađena u toj državi.
(3) Vlada propisuje uslove i način dokazivanja porekla robe iz st. 1. i 2. ovog člana u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i preporukama Svetske carinske organizacije.
Član 37.
Robom iz člana 36. stav 2. ovog zakona, smatraju se:
1) mineralni proizvodi izvađeni iz zemljišta u toj državi;
2) biljni proizvodi uzgojeni ili ubrani u toj državi;
3) priplodi životinja rođenih i uzgojenih u toj državi;
4) proizvodi dobijeni od živih životinja uzgojenih u toj državi;
5) proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u toj državi;
6) proizvodi dobijeni od riba uzgojenih u toj državi;
7) proizvodi morskog ribolova i drugi prozvodi izvađeni iz mora izvan teritorijalnih voda te države, plovnim objektima registrovanim u toj državi koji plove pod njenom zastavom;
8) roba dobijena ili proizvedena na brodovima - fabrikama isključivo od proizvoda izvađenih iz mora izvan teritorijalnih voda, pod uslovom da su takvi brodovi - fabrike registrovani u toj državi i da plove pod njenom zastavom;
9) proizvodi uzeti sa morskog dna izvan teritorijalnih voda te države, pod uslovom da ona ima isključivo pravo na eksploataciju morskog dna i tla pod njim;
10) ostaci i otpaci proizvoda dobijeni iz proizvodnih delatnosti ili upotrebljavanih predmeta, ako su u toj državi prikupljeni i ako su pogodni samo za ponovno dobijanje sirovine;
11) druga roba koja je proizvedena u toj državi isključivo od robe navedene u tač. 1. do 10. stava 1. ovog člana ili od njenih derivata, nezavisno od stepena obrade.
Član 38.
(1) Roba u čiju je proizvodnju uključeno više od jedne države, smatraće se poreklom iz države u kojoj je prošla poslednju bitnu, ekonomski opravdanu obradu ili preradu, pod uslovom da je ta prerada obavljena u pogonu opremljenom za tu namenu i da dovodi do značajnih promena proizvoda ili do potpuno novog proizvoda.
(2) Prilikom određivanja porekla robe u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, koriste se sledeći kriterijumi:
1) izmena tarifne oznake iz Carinske tarife;
2) kriterijum vrednosti (ad valorem);
3) kriterijum obrade ili prerade.
(3) Vlada propisuje uslove za primenu kriterijuma iz stava 2. ovog člana u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i preporukama Svetske carinske organizacije, u skladu sa odredbama člana 40. ovog zakona.
Član 39.
Obrada ili prerada na osnovu koje se dobijeni proizvod svrstava u tarifnu oznaku različitu od oznake za korišćene materijale smatraće se kompletnim procesom iz člana 38. stav 1. ovog zakona.
Član 40.
Pri određivanju porekla uvezene robe, nezavisno od toga da li je izmenjena tarifna oznaka te robe, ne uzimaju se u obzir sledeće radnje:
1) postupanje neophodno za očuvanje svojstava proizvoda prilikom prevoza ili uskladištenja;
2) radnje koje služe za olakšavanje otpreme ili transporta robe;
3) radnje koje se odnose na pakovanje ili pripremu robe za prodaju;
4) jednostavni postupci sa robom, naročito: ventilacija, distribucija, sušenje, hlađenje, otklanjanje oštećenih delova, otklanjanje masnoće i rđe, farbanje radi zaštite od prirodnih uticaja, uklanjanje rđe, pranje, čišćenje, prosejavanje ili pokrivanje, sortiranje, odvajanje ili razvrstavanje, merenje, testiranje ili baždarenje, pakovanje ili raspakivanje zajedno spakovanih paketa ili prepakivanje, deljenje tereta, obeležavanje, etiketiranje i drugi znakovi razlikovanja, rastvaranje u vodi ili nekoj drugoj tečnoj supstanci, jonizacija, soljenje, ljušćenje, drobljenje, uklanjanje semena iz voća, klanje životinja;
5) jednostavno sklapanje delova proizvoda u celovit proizvod;
6) bilo koja kombinacija postupanja, odnosno radnji iz tač.1. do 5. stava 1. ovog člana.
Član 41.
Prerada ili obrada robe za koju se utvrdi da je njen jedini cilj izbegavanje primene odredaba koje se u Srbiji primenjuju na robu iz određenih država, neće se smatrati dovoljnom da takvoj robi obezbedi status robe proizvedene u državi u kojoj je takva radnja izvedena.
Član 42.
(1) Carinskim ili drugim propisima može se propisati podnošenje isprave za dokazivanje porekla robe.
(2) Pored isprave iz stava 1. ovog člana carinski organ može, u slučaju osnovane sumnje, zahtevati i dodatni dokaz o poreklu robe.
2) Preferencijalno poreklo robe
Član 43.
Pravila o preferencijalnom poreklu koja robi u carinskom postupku obezbeđuju povoljniji tretman iz člana 21. ovog zakona, utvrđuju se međunarodnim ugovorima, odnosno u skladu sa autonomnim preferencijalima ili carinskim merama sa odlaganjem koje obezbeđuju smanjenje uvoznih dažbina ili oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za određene robe.
3) Zajedničke odredbe za preferencijalno i nepreferencijalno poreklo robe
Član 44.
(1) Uprava carina dužna je da obavezujuće obaveštenje iz člana 28. ovog zakona izda u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 150 dana od dana podnošenja zahteva.
(2) Obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana važi tri godine od dana izdavanja pod uslovom da činjenice na kojoj je zasnovano, uključujući i pravila o poreklu robe koja su važila u vreme odlučivanja, ostanu uporedive.
(3) Ako u postupku ocene obavezujućeg obaveštenja iz stava 1. ovog člana Uprava carina donese drukčiju odluku, poništava obavezujuće obaveštenje iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da zainteresovano lice unapred obavesti o tome.
GLAVA II
CARINSKA VREDNOST
Član 45.
Odredbama čl. 46. do 62. ovog zakona utvrđuje se carinska vrednost robe radi primene stopa iz Carinske tarife i obračuna ostalih uvoznih dažbina, kao i primene netarifnih mera u skladu sa propisima kojima se uređuje spoljnotrgovinski promet.
Član 46.
(1) Carinska vrednost uvezene robe je njena transakcijska vrednost, koju čini stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u Srbiju, uvećana, ako je neophodno, u skladu sa odredbom člana 54. ovog zakona, pod uslovom da:
1) za kupca nema ograničenja u raspolaganju ili upotrebi robe, osim ograničenja koja:
- predviđaju propisi ili pojedinačni akti doneti na osnovu tih propisa,
- ograničavaju geografsko područje gde roba može da se preproda, ili
- bitno ne utiču na vrednost robe;
2) prodaja ili cena robe ne podležu uslovu ili naknadi čija se vrednost ne može utvrditi u odnosu na vrednost robe koja se vrednuje;
3) nijedan deo prihoda od kasnije preprodaje, raspolaganja robom ili upotrebe robe posredno ili neposredno ne pripada prodavcu, osim ako se odgovarajuće usklađivanje može izvršiti u skladu sa odredbama člana 54. ovog zakona;
4) kupac i prodavac nisu međusobno povezani ili, ako jesu, da je transakcijska vrednost prihvatljiva za carinske svrhe, u skladu sa odredbom stava 3. ovog člana.
(2) Dva lica se smatraju međusobno povezanim, ako:
1) jedno lice pripada grupi ovlašćenih lica ili je direktor drugog i obrnuto;
2) su pravno priznati partneri u poslu;
3) su u odnosu poslodavca i zaposlenog;
4) je jedno od njih vlasnik ili kontroliše ili poseduje 5% ili više akcija sa pravom glasa, odnosno upravljačkih prava u oba lica;
5) jedno od njih kontroliše drugo;
6) su posredno ili neposredno pod kontrolom trećeg lica;
7) zajedno, kontrolišu treće lice;
8) su međusobno:
- u srodstvu u pravoj liniji do drugog stepena;
- u srodstvu u pobočnoj liniji do drugog stepena;
- u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.
(3) Lica koja su međusobno poslovno povezana, na način da je jedno od njih isključivi zastupnik, isključivi distributer ili isključivi koncesionar drugog, smatraće se povezanim ako je ispunjen neki od kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
(4) U postupku procene prihvatljivosti transakcijske vrednosti u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana okolnost da su kupac i prodavac povezana lica nije dovoljan razlog da se ne prihvati određena transakcijska vrednost.
(5) Ako je to neophodno, carinski organ utvrdiće okolnosti kupoprodaje i prihvatiti transakcijsku vrednost, pod uslovom da postojeća povezanost nije uticala na cenu robe.
(6) Ako carinski organ ima razloga da na osnovu obaveštenja dobijenih od uvoznika ili na drugi način posumnja da je postojeća povezanost uticala na cenu robe, dužan je da o tome obavesti uvoznika i pruži mu mogućnost za odgovor. Na zahtev uvoznika, carinski organ o razlozima za sumnju obaveštava uvoznika u pisanom obliku.
(7) U slučaju kupoprodaje između povezanih lica, transakcijska vrednost se uvek prihvata i roba vrednuje u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, kad uvoznik dokaže da je takva vrednost utvrđena u isto ili približno isto vreme, približno jednaka:
1) transakcijskoj vrednosti prilikom prodaje između nepovezanih lica za identičnu ili sličnu robu namenjenu za izvoz u Srbiju;
2) carinskoj vrednosti identične ili slične robe utvrđenoj u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona;
3) carinskoj vrednosti identične ili slične robe utvrđenoj u skladu sa odredbama člana 52. ovog zakona.
(8) Prilikom poređenja treba uzeti u obzir očite razlike u komercijalnim nivoima i količinama, elementima iz člana 54. ovog zakona i troškovima koje je imao prodavac pri prodaji u kojoj prodavac i kupac nisu povezani, a kojih nema pri prodaji u kojoj su prodavac i kupac povezani.
(9) Poređenje iz stava 7. ovog člana vrši se na zahtev uvoznika i služi samo za potrebe poređenja.
(10) Smatra se da u skladu sa odredbom stava 1. tačka 2. ovog člana, prodaja ili cena robe podleže uslovu ili naknadi čija se vrednost ne može utvrditi i u slučaju ako:
1) prodavac utvrđuje cenu uvezene robe pod uslovom da kupac kupi i drugu robu u određenim količinama;
2) cena uvezene robe zavisi od cene ili cena po kojima kupac uvezene robe prodaje drugu robu prodavcu uvezene robe;
3) se cena utvrđuje na osnovu načina plaćanja koji nije u vezi sa uvezenom robom (kada je uvezena roba poluproizvod koji prodavac obezbeđuje, pod uslovom da će prodavac primiti određenu količinu gotove robe).
Član 47.
(1) Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti je ukupno izvršeno plaćanje ili plaćanje koje treba izvršiti od strane kupca prodavcu ili u njegovu korist, za prodatu uvezenu robu ili plaćanje od strane kupca trećem licu da bi se izmirila obaveza prodavca.
(2) Plaćanje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti gotovim novcem, akreditivom ili drugim dogovorenim instrumentom plaćanja.
(3) Radnje koje preduzima kupac o sopstvenom trošku, osim radnji člana 54. ovog zakona, za koje je potrebno izvršiti usklađivanje vrednosti, neće se smatrati posrednim plaćanjem prodavcu, i u slučaju kad su bile preduzete u korist prodavca, i njihov trošak se prilikom utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe neće dodavati stvarno plaćenoj ceni, odnosno ceni koju treba platiti.
Član 48.
(1) Carinska vrednost za uvezenu robu koja se ne može odrediti u skladu sa odredbama člana 46. ovog zakona, određuje se kao transakcijska vrednost identične robe prodate za izvoz u Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje.
(2) Za određivanje carinske vrednosti iz stava 1. ovog člana primenjuje se transakcijska vrednost identične robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, može se koristiti transakcijska vrednost identične robe prodate na različitoj komercijalnoj osnovi, odnosno u različitim količinama, uz potrebna usklađivanja razlika koje proističu iz komercijalnih osnova ili količine, pod uslovom da se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza koji jasno pokazuju primerenost i tačnost usklađivanja, nezavisno od toga da li usklađivanje dovodi do porasta ili smanjenja vrednosti.
(3) Kad su troškovi i plaćanja iz člana 54. stav 1. tačka 1. alineje 4, 5. i 6. ovog zakona uključeni u transakcijsku vrednost, usklađivanje se vrši na osnovu razlika u tim troškovima i cenama između uvezene robe i identične robe koje mogu nastati zbog razlika u udaljenosti i vrsti prevoza.
(4) Ako se u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana utvrdi da postoji više od jedne transakcijske vrednosti za identičnu robu, za određivanje carinske vrednosti primenjuje se najniža od postojećih vrednosti.
Član 49.
(1) Carinska vrednost za uvezenu robu koja se ne može odrediti u skladu sa odredbama čl. 46. i 48. ovog zakona, određuje se kao transakcijska vrednost slične robe prodate za izvoz u Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje.
(2) Za određivanje carinske vrednosti iz stava 1. ovog člana primenjuje se transakcijska vrednost slične robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, može se koristiti transakcijska vrednost slične robe prodate na različitim komercijalnim osnovima, odnosno u različitim količinama, uz potrebna usklađivanja razlika koje proističu iz komercijalnih osnova, odnosno količine, pod uslovom da se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza koji dokazuju primerenost i tačnost usklađivanja, nezavisno od toga da li to usklađivanje dovodi do porasta ili smanjenja vrednosti
(3) Kad su troškovi i plaćanja iz člana 54. stav 1. tačka 1. alineje 4, 5. i 6. ovog zakona uključeni u transakcijsku vrednost, usklađivanje se vrši na osnovu razlika u tim troškovima i cenama između uvezene robe i slične robe koje mogu nastati zbog razlika u udaljenosti i vrsti prevoza.
(4) Ako se u slučajevima iz st.1. do 3. ovog člana utvrdi da postoji više od jedne transakcijske vrednosti za sličnu robu, za utvrđivanje carinske vrednosti primeniće se najniža od postojećih vrednosti.
Član 50.
(1) Kad se carinska vrednost uvezene robe ne može utvrditi u skladu sa odredbama čl. 46, 48. i 49. ovog zakona, carinska vrednost se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona.
(2) Ako se carinska vrednost ne može utvrditi u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona, primenjuju se odredbe člana 52. ovog zakona, a na zahtev uvoznika može se zameniti redosled primene odredaba čl. 51. i 52. ovog zakona.
Član 51.
(1) Ako se identična ili slična uvezena roba prodaje u Srbiji u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost robe koja se vrednuje utvrđuje se na osnovu jedinične cene po kojoj se najveći broj jedinica identične ili slične uvezene robe prodaje u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje, i to licima koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju, pod uslovom da se cena umanji za iznos:
1) uobičajene provizije koja je plaćena ili koju treba platiti ili uobičajenog uvećanja radi ostvarivanja dobiti i pokrića opštih troškova prodaje u Srbiji koji nastaju za uvezenu robu iste vrste ili grupe proizvoda;
2) uobičajenih troškova prevoza i osiguranja robe i drugih pratećih troškova koji nastaju u Srbiji;
3) uvoznih i drugih dažbina koje se plaćaju u Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe.
(2) Ako se u isto ili približno isto vreme uvoza robe koja se procenjuje ne prodaje niti identična niti slična uvezena roba, carinska vrednost se utvrđuje prema jediničnoj ceni po kojoj se identična ili slična roba prodaje u Srbiji u istom stanju u kakvom je i uvezena, i to u najkraćem roku posle uvoza robe koja se vrednuje, pri čemu taj rok ne može biti duži od 90 dana od dana uvoza.
(3) Ako se u Srbiji ne prodaje identična ili slična uvezena roba u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost, ako to uvoznik zahteva, utvrđuje se prema jediničnoj ceni po kojoj se uvezena roba posle dalje prerade prodaje u najvećoj ukupnoj količini licima u Srbiji koja nisu povezana sa licima od kojih kupuju takvu robu, s tim što se uzima u obzir vrednost koja je dodata preradom i odbici iz stava 1. ovog člana.
Član 52.
(1) Carinska vrednost uvezene robe, u skladu sa odredbama ovog člana, utvrđuje se na osnovu obračunate vrednosti, koja predstavlja zbir sledećih elemenata:
1) vrednosti materijala upotrebljenog u proizvodnji ili drugoj vrsti prerade, kao i troškova proizvodnje, odnosno druge vrste prerade uvezene robe;
2) iznosa dobiti i opštih troškova koji odgovara uobičajenom iznosu koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili grupe kao što je roba koja se vrednuje i koju je proizveo proizvođač u zemlji izvoza za izvoz u Srbiju;
3) troškova i davanja iz člana 54. stav 1. tačka 1. alineje 4, 5. i 6. ovog zakona.
(2) Lice koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Srbije nije dužno da omogući pregled ili dozvoli pristup bilo kom računu ili drugoj evidenciji radi određivanja obračunate vrednosti.
(3) Carinski organ može, radi utvrđivanja carinske vrednosti u drugoj državi, proveravati obaveštenja dobijena od proizvođača robe uz njegov pristanak, pod uslovom da je vlada te države blagovremeno obaveštena i da ne sprečava proveru.
Član 53.
(1) Carinska vrednost uvezene robe koja se ne može utvrditi u skladu sa odredbama čl. 46. do 52. ovog zakona, utvrđuje se na osnovu raspoloživih podataka u Srbiji, uz primenu metoda usklađenih sa principima i odredbama:
1) Sporazuma o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine;
2) člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine;
3) ovog zakona.
(2) Carinska vrednost, u skladu sa odredbama ovog člana, neće se određivati prema:
1) prodajnoj ceni robe koja se proizvodi u Srbiji;
2) sistemu koji omogućuje da se u carinske svrhe prihvati viša od dve moguće vrednosti;
3) ceni robe na domaćem tržištu zemlje izvoznice;
4) troškovima proizvodnje, osim obračunate vrednosti koja se utvrđuje za identičnu ili sličnu robu u skladu sa odredbama člana 52. ovog zakona;
5) ceni robe namenjene izvozu u drugu državu, a ne za tržište Srbije;
6) minimalnim vrednostima;
7) proizvoljnim ili nepostojećim vrednostima.
Član 54.
(1) U postupku utvrđivanja carinske vrednosti, u skladu sa odredbama člana 46. ovog zakona, ceni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti (transakcijska vrednost) za uvezenu robu dodaju se:
1) troškovi do iznosa koji snosi kupac, a nisu uključeni u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti za robu, i to:
- provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije;
- ambalaže, koja se radi carinjenja smatra jedinstvenim delom predmetne robe;
- pakovanja (radna snaga i materijal);
- prevoza uvezene robe do luke ili mesta ulaska u carinsko područje Srbije;
- utovara, istovara i troškova rukovanja koji su povezani sa prevozom uvezene robe do luke ili do mesta ulaska u carinsko područje;
- troškovi osiguranja;
2) odgovarajući deo vrednosti roba i usluga koje je kupac isporučio, bez naplate ili po sniženoj ceni, radi upotrebe u proizvodnji i prodaji uvezene robe radi izvoza do stepena do koga ta vrednost nije uključena u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti:
- materijala, komponenata, delova i sl. sadržanih u uvezenoj robi;
- alata, matrica, kalupa i sl. korišćenih u proizvodnji uvezene robe;
- drugih materijala utrošenih u proizvodnji uvezene robe;
- projektovanja, razvoja, umetničkog rada, oblikovanja, planova i crteža urađenih izvan Srbije neophodnih za proizvodnju uvezene robe;
3) naknade za korišćenje prava intelektualne svojine, uključujući naknadu za licence za robu koja se vrednuje koje kupac plaća kao uslov za prodaju robe koja se procenjuje, ako takve naknade nisu uključene u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, osim plaćanja za dobijanje prava za reprodukciju uvezene robe;
4) deo iznosa ostvaren daljom prodajom, ustupanjem ili upotrebom uvezene robe koji se plaća prodavcu, osim plaćanja kupca za dobijanje prava za distribuciju i preprodaju uvezene robe, ako ta plaćanja nisu uslov prodaje za izvoz u Srbiju.
(2) Cena koja je stvarno plaćena ili cena koju treba platiti, uvećava se u skladu sa odredbama ovog člana na osnovu merljivih podataka.
(3) U postupku utvrđivanja carinske vrednosti nisu dozvoljena druga uvećanja stvarno plaćene cene ili cene koju treba platiti, osim onih koja su propisana ovim članom.
Član 55.
Carinska vrednost robe ne obuhvata plaćanja i troškove koji nisu uračunati u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, pod uslovom da su posebno iskazani, a odnose se na:
1) izgradnju, montažu, podizanje, održavanje ili tehničku pomoć koji su obavljeni ili će biti obavljeni posle uvoza industrijskih postrojenja, mašina ili opreme;
2) prevoz robe posle njenog ulaska u carinsko područje Srbije;
3) kamate koje proističu iz finansijskog sporazuma koji je zaključio kupac, a koje se odnose na kupovinu uvezene robe, nezavisno od toga da li je finansiranje obezbedio prodavac, banka ili drugo lice, pod uslovom da je finansijski sporazum sačinjen u pisanoj formi i da, kada se zahteva, kupac može dokazati:
- da deklarisana cena robe odgovara stvarno plaćenoj ceni ili ceni koju treba platiti;
- da kamatna stopa ne prelazi uobičajenu visinu za takve transakcije u vreme i u državi u kojoj je finansiranje obezbeđeno.
Član 56.
U postupku utvrđivanja carinske vrednosti prihvataju se sve vrste sniženja cena i gotovinskih popusta koja su uobičajena za uvezenu identičnu ili sličnu robu, ako su ugovoreni pre obavljenog uvoza i ostvareni u ugovorenom roku.
Član 57.
(1) Carinska vrednost robe koja nije prodata radi izvoza u Srbiju i carinska vrednost robe koja se privremeno uvozi, utvrđuju se u skladu sa odredbama čl. 48. do 53. ovog zakona.
(2) Ako se za robu koja se uvozi po osnovu zakupa ili lizinga carinska vrednost ne može utvrditi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana i za koju ugovorom nije predviđena mogućnost kupovine, carinska vrednost je iznos zakupnine za ugovoreni period zakupa, odnosno lizinga, uvećan ako je nephodno, u skladu sa odredbom člana 54. ovog zakona.
(3) Carinska vrednost robe koja se ošteti pre puštanja robe podnosiocu deklaracije, utvrđuje se na osnovu odgovarajuće ugovorene cene umanjene za procenat oštećenja.
(4) Procenat oštećenja utvrđuje carinski organ.
(5) Ako je u toku carinskog postupka ugovorena nova cena koja odgovara uslovima iz člana 46. ovog zakona, ta cena predstavlja novu carinsku vrednost.
(6) Ako je roba deklarisana za slobodan promet deo veće količine iste robe kupljene u okviru jedne transakcije, stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti u skladu sa odredbom člana 46. stav 1. ovog zakona je deo ukupne cene koji odgovara deklarisanoj količini. Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti na isti način se utvrđuje i u slučaju propasti ili oštećenja dela isporučene robe nastalog pre stavljanja u slobodan promet.
(7) Ako je posle stavljanja robe u slobodan promet prodavac umanjio stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, tako umanjena cena će biti uzeta u obzir prilikom utvrđivanja carinske vrednosti u skladu sa odredbom člana 46. ovog zakona ako carinski organ utvrdi da:
1) je roba imala nedostatke u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet;
2) je prodavac umanjio cenu u vezi sa izvršenjem garantne obaveze predviđene ugovorom o prodaji robe zaključenim pre stavljanja robe u slobodan promet;
3) nedostatak robe nije uzet u obzir prilikom zaključenja ugovora o prodaji robe.
(8) Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti umanjena u skladu sa odredbama stava 6. ovog člana, može se uzeti u obzir prilikom određivanja carinske vrednosti ako je do promene došlo najkasnije 12 meseci od dana prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet.
Član 58.
Ako je u postupku utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe neophodno odložiti konačno utvrđivanje carinske vrednosti, roba se može predati podnosiocu deklaracije pod uslovom da položi obezbeđenje u visini mogućeg iznosa carinskog duga.
Član 59.
(1) Pri utvrđivanju carinske vrednosti nosača podataka koji sadrže podatke ili programska uputstva za upotrebu opreme za obradu podataka (u daljem tekstu: programska podrška) ne uračunava se cena ili vrednost programske podrške, pod uslovom da je ta vrednost ili cena iskazana odvojeno od vrednosti nosača podataka.
(2) Nosačem podataka iz stava 1. ovog člana ne smatraju se uključeni sklopovi, integrisana kola, poluprovodnici i slični uređaji ili proizvodi koji sadrže takve uključene sklopove ili uređaje.
(3) Podacima i programskim uputstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se zvučni, kinematografski ili video snimci ili uputstva.
Član 60.
(1) Carinski organ može da zahteva od deklaranta da podnese sve isprave i podatke koji su potrebni za utvrđivanje carinske vrednosti u skladu sa odredbama čl. 46.do 53. ovog zakona.
(2) Odredbe čl. 54. do 62. ovog zakona ne ograničavaju pravo carinskih organa da utvrde istinitost i ispravnost izjave, isprave ili deklaracije podnete radi utvrđivanja carinske vrednosti
Član 61.
Carinski organ je dužan da uvoznika, na njegov zahtev, u pisanoj formi obavesti o carinskoj vrednosti koja je utvrđena u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i o metodu koji je primenjen prilikom utvrđivanja te vrednosti.
Član 62.
Ako su elementi za utvrđivanje carinske vrednosti robe izraženi u stranoj valuti, strana valuta preračunava se u dinare po zvaničnom kursu važećem na dan utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina.
D E O T R E Ć I
STATUS ROBE OD ULASKA U CARINSKO PODRUČJE DO ODREĐIVANJA CARINSKI DOZVOLJENOG POSTUPANJA ILI UPOTREBE
GLAVA I
ULAZAK ROBE U CARINSKO PODRUČJE
Član 63.
(1) Roba koja ulazi u carinsko područje od trenutka ulaska podleže merama carinskog nadzora, a po potrebi i merama carinske kontrole, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
(2) Roba ostaje pod carinskim nadzorom dok se ne utvrdi carinski status robe, dok se njen carinski status ne promeni, odnosno dok se roba ne smesti u slobodnu zonu, ponovo izveze ili uništi u skladu sa odredbama člana 188. ovog zakona.
Član 64.
(1) Lice koje unosi robu u carinsko područje dužno je da robu prijavi i bez odlaganja preveze putem, na način i u roku koji odredi carinski organ do carinarnice ili do drugog mesta koje odredi ili odobri carinski organ, ili u slobodnu zonu.
(2) Lice koje preuzme odgovornost za prevoz robe posle unošenja u carinsko područje odgovorno je za izvršavanje obaveza iz stava 1. ovog člana.
(3) Zapovednik broda koji stiže u carinsko područje ili drugo odgovorno lice, i zapovednik vazduhoplova koji stiže u carinsko područje ili lice koje je taj zapovednik ovlastio, odmah po dolasku, a pre istovara robe, podnosi carinskom organu manifest za svu robu koja se prevozi kao teret tim brodom ili vazduhoplovom.
(4) Brod ili vazduhoplov ne mogu napustiti carinsko područje luku, odnosno aerodrom bez odobrenja carinskog organa. Zapovednik broda koji napušta carinsko područje ili drugo odgovorno lice, i zapovednik vazduhoplova koji napušta carinsko područje ili lice koje je taj zapovednik ovlastio, pre odlaska podnosi carinarnici manifest za svu robu koja se prevozi kao teret tim brodom ili vazduhoplovom.
(5) Forma i sadržina manifesta za vazduhoplove mora biti u skladu sa standardima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA).
(6) Zapovednik broda ili vazduhoplova ili ovlašćeno lice u Srbiji, mora da potvrdi da manifest sadrži kompletne, istinite i tačne podatke o robi koja se prevozi tim brodom ili vazduhoplovom.
(7) Odredbe stava 1. ovog člana ne isključuju primenu propisa iz oblasti putničkog, pograničnog ili poštanskog saobraćaja, pod uslovom da se primenom tih propisa ne sprečava carinski nadzor i kontrola.
(8) Vlada može propisati posebne uslove za uvoz, odnosno tranzit putem dalekovoda i cevovoda.
Član 65.
(1) Kad zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile nije moguće ispuniti obaveze iz člana 64. stav 1. ovog zakona, lice koje je dužno da ispuni te obaveze ili drugo lice koje je preuzelo ispunjenje obaveza, mora odmah da o tome obavesti nadležni carinski organ.
(2) Kada zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile nije došlo do potpunog gubitka robe, lice koje je dužno da tu obavezu ispuni ili drugo lice koje je preuzelo ispunjenje obaveze, mora odmah da obavesti najbliži carinski organ i o mestu gde je roba smeštena.
(3) Carinski organ utvrđuje mere koje će se preduzeti da bi se omogućio carinski nadzor nad robom iz stava 2. ovog člana.
Član 66.
(1) Kad je brod ili vazduhoplov iz člana 64. ovog zakona primoran da se zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile zaustavi ili privremeno zadrži na carinskom području, a da pri tom nije moguće ispuniti obaveze iz člana 65. stav 2. ovog zakona, zapovednik broda ili vazduhoplova ili lice koje postupa umesto njega, dužno je da odmah o tome obavesti carinski organ.
(2) Carinski organ utvrđuje mere koje treba preduzeti da bi se omogućio carinski nadzor nad robom iz stava 1. ovog člana.
Član 67.
Vlada propisuje posebne mere carinskog nadzora i carinski postupak koji se primenjuju u putničkom prometu, kao i u različitim vidovima saobraćaja (drumski, železnički, vazdušni, rečni i poštanski).
GLAVA II
DEKLARISANJE ROBE
Član 68.
Robu koja je u skladu sa odredbama člana 64. ovog zakona dopremljena carinskom organu ili do drugog mesta koje je carinski organ odredio ili odobrio, deklariše lice koje je unelo robu u carinsko područje ili lice koje je preuzelo odgovornost za robu posle njenog ulaska, ili od njih ovlašćeno lice.
Član 69.
Odredba člana 68. ovog zakona odnosi se i na:
1) robu koju unose putnici;
2) robu stavljenu u carinski postupak bez predaje carinskom organu.
Član 70.
(1) Po dopremi robe, a pre deklarisanja, uz odobrenje carinarnice, roba se može pregledati i mogu se uzeti uzorci radi određivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe.
(2) Odobrenje za dalje carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu robe daje se na zahtev lica koje je ovlašćeno da nad robom sprovede carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu.
GLAVA III
SAŽETA DEKLARACIJA I DOPREMA DEKLARISANE ROBE CARINSKOM ORGANU
Član 71.
(1) Roba dopremljena carinskom organu u skladu sa odredbom člana 64. ovog zakona, mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom.
(2) Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu.
(3) Carinski organ može produžiti rok za podnošenje sažete deklaracije, a najduže do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe.
(4) Sažeta deklaracija podnosi se na obrascu koji propisuje ministar.
(5) Carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih i transpornih isprava (faktura, paking lista, specifikacija, tovarni list, manifest, teretnica, konosman i sl.) kao sažete deklaracije, pod uslovom da sadrže podatke neohodne za identifikovanje robe.
Član 72.
Sažetu deklaraciju podnosi:
1) lice koje je robu unelo u carinsko područje, ili lice koje je preuzelo odgovornost za robu posle njenog ulaska, ili
2) lice koje postupa u ime lica iz tačke 1. ovog stava.
Član 73.
(1) U slučaju redovnog prevoza iste robe istim prevoznim sredstvima od strane istog lica, carinski organ može dozvoliti da se za takvu robu i prevozna sredstva koja prelaze preko carinske linije u određenom vremenskom periodu podnese jedna deklaracija (periodična deklaracija).
(2) Na zahtev deklaranta, carinski organ može odobriti prethodno deklarisanje robe, ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre dopreme robe.
(3) Ministar propisuje uslove za periodično i prethodno deklarisanje robe.
Član 74.
Sažeta deklaracija ne podnosi se u pisanoj formi za robu koju uvoze putnici, za pismonosne pošiljke i poštanske pakete, ako se time ne sprečava sprovođenje mera carinskog nadzora i sprovođenje zahtevanog i dozvoljenog carinskog postupka.
Član 75.
(1) Roba se može istovariti ili pretovariti iz prevoznih sredstava na osnovu odobrenja carinskog organa, i to na mestu i u vreme koje je za to odredio, odnosno odobrio taj organ.
(2) Odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno u slučaju neposredne opasnosti koja uslovljava da se roba ili deo robe odmah istovari, o čemu carinski organ mora biti obavešten bez odlaganja.
(3) Radi pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prevozi, carinski organ može u svakom trenutku zahtevati da se roba istovari, odnosno raspakuje.
Član 76.
Roba se ne sme premeštati sa mesta na koje je prvobitno smeštena bez odobrenja carinskog organa.
GLAVA IV
OBAVEZA DA SE ZA ROBU ODREDI CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA
Član 77.
Carinski organ određuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu za robu koja mu je dopremljena.
Član 78.
(1) Radnje koje su potrebne da se za robu obuhvaćenu sažetom deklaracijom, odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, moraju da se obave u roku od:
1) 45 dana od dana podnošenja sažete deklaracije za robu dopremljenu vodenim putem, ili
2) 20 dana od dana podnošenja sažete deklaracije za robu dopremljenu na drugi način.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u zavisnosti od okolnosti, carinski organ može odrediti kraće rokove ili odobriti produženje rokova iz tog stava.
GLAVA V
PRIVREMENI SMEŠTAJ ROBE
Član 79.
Roba dopremljena carinskom organu ima status robe u privremenom smeštaju sve dok joj se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.
Član 80.
(1) Roba u privremenom smeštaju može biti smeštena na mestu i pod uslovima koje je odobrio carinski organ.
(2) Carinski organ može da zahteva od držaoca robe da položi obezbeđenje za naplatu carinskog duga koji može nastati u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 81.
Nad robom u privremenom smeštaju mogu se preduzimati radnje neophodne za očuvanje u nepromenjenom stanju, odnosno radnje kojima se ne menja njen izgled i bitna svojstva.
Član 82.
(1) Ako u rokovima utvrđenim članom 78. ovog zakona nisu sprovedene neophodne radnje radi odobravanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe, carinski organ bez odlaganja preduzima neophodne mere za određivanje statusa robe, uključujući i njenu prodaju.
(2) Dok se ne odredi status robe, carinski organ može, na rizik i o trošku držaoca robe, da premesti robu na drugo mesto pod nadzorom tog organa.
GLAVA VI
ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA ROBU U POSTUPKU TRANZITA
Član 83.
(1) Na robu koja je u postupku tranzita pri unosu u carinsko područje ne primenjuju se odredbe člana 64, osim st. 1. i 2, kao ni odredbe čl. 65. do 82. ovog zakona.
(2) Kad roba koja je u postupku tranzita stigne na odredište u carinskom području i bude dopremljena carinskom organu, primenjuju se odredbe čl. 70. do 82. ovog zakona.
GLAVA VII
OSTALE ODREDBE
Član 84.
(1) U slučaju opasnosti po život i zdravlje ljudi ili opasnosti od zagađenja, carinski organ može preduzeti mere radi otklanjanja opasnosti, uključujući i uništenje dopremljene robe, o čemu je dužan da obavesti držaoca robe.
(2) Troškove preduzetih mera, uključujući i troškove uništenja robe, snosi držalac robe.
Član 85.
Ako carinski organ utvrdi da je roba neovlašćeno uneta u carinsko područje ili da roba nije stavljena pod carinski nadzor, preduzeće neophodne mere radi određivanja statusa robe, uključujući i njenu prodaju.
D E O Č E T V R T I
CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA ROBE
GLAVA I
OPŠTE ODREDBE
Član 86.
(1) Za robu može da se, u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom, odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba bez obzira na njenu vrstu ili količinu, poreklo, odredište ili način otpreme, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba neće se odrediti ako je to u suprotnosti sa merama zaštite javnog morala, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili bilja, zaštite nacionalnog blaga istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti ili zaštite prava intelektualne svojine i sl., utvrđene propisima koji uređuju te oblasti.
