OBAVEZNE INSTRUKCIJE I OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA

PRERAČUNAVANJE VREDNOSTI IZ
FAKTURE IZRAŽENE U NEKONVERTIBILNOJ VALUTI

Članom 33. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa Carinskim zakonom.

Primena kurseva za konvertibilne valute, koji se formiraju na sastanku međubankarskog deviznog tržišta nije sporna.

Međutim, problemi se javljaju kod primene kurseva za nekonvertibilne valute, jer se kursevi za te valute ne utvrđuju na međubankarskom tržištu deviza. Inače, vrednost robe u nekonvertibilnoj stranoj valuti može biti iskazana na fakutri samo u slučajevima uvoza robe od strane fizičkih lica.

Podaci o kursevima nekonvertibilnih valuta, koji su se dostavljali carinarnicama, preuzimani su iz međunarodnih publikacija: "International reports", "Financial Times Limited, Goldman, Sach Co.", a od 1993. do januara ove godine iz Pregleda izračunatih deviznih kurseva valuta koje se ne kotiraju na deviznom tržištu u našoj zemlji, koje je kvartalno dostavljala Narodna banka Srbije ne pravi pregled deviznih kurseva, kako je to radila Narodna banka Jugoslavije i uputila nas je na adresu "pacific.commerce.ubc.ca" na kojoj se preko Interneta, mogu naći kursevi valuta koji se ne kotiraju na deviznom tržištu.

Međutim, na pomenutom sajtu se, u poslednje vreme, ne objavljuju kursevi pojedinih valuta (na primer, makedonskog denara, bugarskog leva, BiH marke, ruske rublje).

Prema stavu 2. Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu ("Službeni glasnik RS", Broj 23/03), kod obavljanja menjačkih poslova, na deviznom tržištu mogu se kupovati i prodavati sledeće vrste efektivnog stranog novaca: hrvatska kuna, češka kruna, mađarska forinta, slovačka kruna, slovenački tolar, konvertibilna marka i poljski zlot.

U cilju jednoobrazne i pravilne primene, Uprava carina izdaje sledeće objašnjenje:

1. Kod preračunavanja strane valute, za koju se na međubankarskom sastanku deviznog tržišta ne formira kurs, prihvatiće se obračun banke ili ovlašćenje menjačnice u zemlji izvoza po kojem je uvoznik u vreme kad je kupio robu radi uvoza u našu zemlju, prodao konvertibilnu valutu za nacionalnu valutu te zemlje.

2. Ukoliko uvoznik raspolaže potvrdom banke ili menjačnice odnosne zemlje po kojoj je menjao dinare za valutu te zemlje, prihvatiće se obračun banke ili ovlašćene menjačnice u zemlju izvoza po kojem je uvoznik u vreme kad je kupio robu radi uvoza u našu zemlju prodao dinare za nacionalnu valutu te zemlje.

3. Ako je vrednost robe iskazana u: hrvatskoj kuni, češkoj kruni, mađarskoj forinti, slovačkoj kruni, slovenačkom tolaru, konvertibilnoj marki ili poljskom zlotu, a uvoznik ne poseduje odgovarajući obračun o zameni dinara, odnosno konvertibilne valute za neku od navedenih valuta, preračunavanje odnosne valute vrši se po zvaničnom srednjem kursu dinara za efektivu koji se formira na deviznom tržištu, saglasno Odluci o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

Kursevi tih valuta dostavljaće se nedeljno, kad i za konvertibilu (opcije: 2, 5, 32 - nekon-vertibila).

Saglasno članu 17. pravilnika o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku, u rubriku 22 JCI se može upisati vrednost iskazana samo u valuti iz Kodeksa šifara, a TO znači samo u konvertiblnoj valuti.

4. Za robu koju uvoze fizička lica, za koju je vrednost u fakturi iskazana u nekonvertibilnoj valuti, a za koju se, u skladu sa tač. 1. do 3. ovog objašnjenja ne može utvrditi kurs za preračunavanje te valute u dinare, carinska osnovica će se utvrditi primenom jednog od metoda vrednovanja propisanog čl. 33. do 35. Carinskog zakona, u zavisnosti od raspoloživih podataka.

Uprava carina 1/4 br. P-10694/3 od 21.10.2003